Рад са децом узраста од три до пет и по година одвија се по Основамапрограма предшколског васпитања и образовања деце од три године до укључивања у програм припреме за школу.

Основе програма заснивају се на хуманистичком схватању развоја детета, које наглашава унутрашње снаге детета на које се ослања приликомделовања на његов развој и средину која подстиче испољавање тих снага. Зато Установа, својом организацијом и улогама које има у односу на децу и породицу:

• обезбеђује сигурну средину у којој се свако дете осећа прихваћено и вољено и у којој оно оптимално расте и развија се
• обезбеђује средину која детету пружа богату и разноврсну размену и комуникацију са >вршњацима
• даје подршку породици у васпитању детета
• компензује социјално депривирајуће услове у којима нека децаодрастају
• укључује децу ометену у развоју у редовне васпитне групе
• доприноси сазревању деце за школско учење

Основе програма предшколског васпитања и образовања за овај узраст разрађене су у два модела: модел А и модел Б.

У Установи се, према опредељењу васпитача, реализује Модел Б.

Програм васпитача у себи садржи смернице Основа програма, обојен је, с једне стране особеностима локалне средине и особеностима потреба и интересовања конкретне деце и њихових породица, с друге стране.

У свом раду васпитач се руководи основним смерницама схватања дететове суштине, његове природе, физичког и психичког развоја као што су:

• дете је вредност само по себи
• свако дете у себи носи развојне потенцијале
• свако дете је активан чинилац сопственог развоја
• дете је физичко, социјално, сазнајно и афективно биће

Такође, васпитач води рачуна да оствари следеће васпитно – образовне циљеве који се односе на децу:

• стицање позитивне слике о себи и развијање поверења у себе и друге
• развијање самосталности, индивидуалне одговорности и аутентичног израза и >деловања
• развијање интелектуалних капацитета у складу са развојним потребама, могућностима и интересовањима
• развијање социјалних и моралних компетенција у складу са хуманистичким принципима толеранције и прихватања различитости
• култивисање емоција и неговање односа ненасилне комуникације
• развијање моторних способности и спретности
• подстицање креативног изражавања
• припремање за полазак у вртић и школу
• развијање свести о значају заштите и очувања природне и друштвене средине.

При одређивању васпитно – образовних циљева, васпитачи полазе од онога што знају о деци из своје групе, трудећи се да прикупе што више података о њиховим развојним могућностима, потребама и интересовањима. Осим општих и посебних циљева, који важе за већину деце у групи, одређују и специфичне циљеве за поједину децу или мању групу деце.

Тако постижу индивидуализацију у раду од индивидуално прилагођених циљева, преко разноврсне понуде начина рада, облика рада, средстава, материјала, темпа и сл. до очекивања која су прилагођена сваком поједином детету, његовим потребама, могућностима, стилу и темпу учења и доминантном начину комуникације.

Садржаји од којих полазе у програмирању се, најшире гледано, односе на човека и његов однос према себи, друштву и природи, обухватајући све фундаменталне научне дисциплине и уважавајући особене начине комуницирања и репрезентовања стварности својствене различитим врстама уметности.

Осим садржаја за које сама деца испоље интересовања, васпитачи посебно бирају и оне за које сматрају да су развојно корисни и подстицајни за децу. Труде се да их представе на привлачан начин како би деца биламотивисана да се баве њима кроз активности које их подстичу да самостално откривају, размишљају, закључују, упоређују, стварају, представљају, комбинују, проверавају, конструишу, креирају и сазнају.

У складу са три глобалне области развоја су и три главна циљ васпитања:

1. Упознавање себе и овладавање собом
2. Развијање односа и сазнања о другим људима и
3. Изграђивање сазнања о околини и начину деловања на њу.

Васпитачи у свом радуполазе од следећих идеја:

• Установа је отворена за искуства, потребе и идеје из породице и локалне средине.
• Деца у Установи живе живот, а не припремају се за њега.
• Учење је активна конструкција и реконструкција знања. Најплодније је у интеракцији са социјалном и физичком средином. Учење је логичка конструкција коју дете мора самостално да изгради.
• Васпитач ствара услове за дечје учење, ствара прилике и подстиче учење као активну конструкцију знања.
• Васпитач је више помагач и посредник него директни извор знања. То значи да васпитач прво посматра децу, препознаје и открива шта деца већ знају, које су њихове потребе и интересовања, а затим планира средину, материјале и активности који ће деци бити подстицај за учење и стварање нових потреба и интересовања.
• Деца су природно мотивисана да уче и откривају себе и свет.
• Пажљивим планирањем васпитач нуди свакоме по нешто и обавезно прилику за интеракцију у малој групи, у пару, у великој групи.
• Простор, време, начин груписања деце прилагођавају се самој деци и васпитачу, а програм није унапред дат и не реализује се него се заједно са децом и родитељима ствара и живи.
• Васпитач није централна фигура него равноправни члан групе, неко ко учествујући посматра и прати децу у континуитету, бележи и размењује податке са родитељима и на основу њих даље планира активности са децом и процењује свој рад.
• Програм се прилагођава деци и свим њиховим особеностима, а васпитач мора бити сетљив на различитости које постоје међу децом и уважавати их у раду.
• Васпитач промишља о сваком детету и открива шта би код свакога од њих требало јачати и подстицати.
• Васпитач обезбеђује за свако дете портфолио/досије у коме се чувају личне ствари и радови.
• У соби се могу видети заједнички и групни радови.
• На дневном нивоу планира се већи број садржаја и активности ради разноврсности и алтернативности и планирају се садржаји специјално намењени одређеном детету или некој групи деце.
• Планирају се делови дана за заједничке договоре деце и васпитача и заједничко процењивање процеса напредовања.
• Васпитач подстиче унутрашњу мотивацију, самосталност и аутономију тиме што нуди изборе, уважава предлоге и мишљења, даје повратне информације о раду, обезбеђује време и место за дечје презентовање идеја, замисли и продуката, охрабрује дете да прича о својим успесима, повезује прошле и будуће активности дајући тако детету целовиту слику.
• Васпитач свој рад планира по темама, пројектима или центрима интересовања тј областима, а то се огледа и у организацији простора собе, разноврсности активности, понуди материјала, груписању деце, начину комуникације и сл.
• Намештај и материјали су доступни деци и видљиво и јасно означени.
• Кад планира, васпитач мисли не само на циљеве и садржаје него и на процесе, планирајући и интеракцију деце, индивидуализацију рада и организацију средине за учење, као и начине укључивања породице и локалне средине у живот групе.
• План је предлог акција са извесним очекивањима тј. жељеним ефектима, а евалуација је резултат анализе колико је тај план остварен и зашто.
• Евалуација       омогућава квалитетније наредно планирање.
• За процену сопственог рада и напретка деце васпитач користи различите технике и инструменте: неформално и систематско посматрање, разговоре са децом, родитељима и колегама, белешке о деци, дечје портфолије, скале развоја, скале понашања, чек листе, итд.

Васпитачи размењују искуства и стручно се усавршавају кроз рад Актива васпитача и медицинских сестара. У Установи се организују и семинари за васпитаче, акредитовани од стране Министарства просвете или интерног.